о аутору

РАДНА БИОГРАФИЈА ДР ЗЛАТКА ГРУШАНОВИЋА

Биографски подаци о кандидату

Презима, средње слово и име: ГРУШАНОВИЋ М. ЗЛАТКО

Година рођења: 1976

Држављанство: Републике Србије

Запослење: Завод за унапређење образовања и васпитања

НАУЧНА ОБЛАСТ:   преовлађујућа (главна):   Наука о драмским уметностима – театрологија, прва допуњујућа: Културна историја Срба,  друга допуњујућа:  Наука о књижевности

Образовање:

Основна школа

Основна школа „Анта Богићевић”, Лозница

Средње образовање

1990-1994

Средња економска школа,

Високо образовање

1996-2003.

Филолошки факултет, Универзитет у Београду

Група: српска књижевност и језик са општом књижевношћу

Стечено звање: професор српског језика и књижевности

Студије завршене са просечном оценом 8.59

Положен стручни испит за наставника 2004. године

Постдипломске студије

2004 – 2007.

Факултет драмских уметности, Универзитет у Београду

Група: студије позоришта, завршене са просечном оценом 9.62

магистрирао на студијама науке о позоришту – (магистарска теза Драматургија Љубомира Симовића).

Стечено звање: Магистар науке о драмским уметностима из области студија позоришта

2008 – 2018 докторске студије – Факултет драмских уметности, Универзитет у Београду и  Филолошки факултет, Универзитет у Београду

2018. докторирао на Филолошком факултету [докторска дисертација Типови хероја у српској култури и друштву од 1990. до 2000. (српска драма)]

Стечено звање: Доктор наука – филолошке науке

 

Језици: енглески

РАДНО ИСКУСТВО:

У Завод за унапређење образовања и васпитања (МПНТР) од 1. 08. 2017. г. ради као директор установе.

У ОШ „Вук Караџић” од 04. 05. 2009. до 2017. г. радио као директор школе.

Радио у ОШ „Вук Караџић” од 01. 09. 2007. до 04. 05. 2009. као помоћник и заменик, а затим и вршилац дужности директора школе.

Запослен на неодређено време у ОШ „Вук Караџић” од 01. 09. 2005. године као професор српског језика и књижевности и грађанског васпитања

Радио у ОШ „Вук Караџић” од 21. 01. 2006. као медијатекар и као библиотекар.

Запослен на неодређено време као професор српског језика и књижевности у ОШ „Ратко Митровић” од 01. 09. 2003. до 31. 08. 2005.

Радио у ОШ „Вук Караџић” од 18. фебруара до 26. јуна 2003. као професор српског језика и књижевности

 

ПРИКАЗ И ОЦЕНА НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЗУЛТАТА

 

Допринос др Златка Грушановића у образовно-васпитном раду огледа се у две деценије рада и систематизовања и унапређивање образовања ка функционалној примени и спајању педагошког, директорског, уметничког и научног рада.

Прва област, педагошки рад и директорски у школи. Златко Грушановић је у колектив дошао као наставник српског језика 2005. године. Врло брзо се истакао својом драмском секцијом и хуманитарним радом. Његова драмска секција одиграла је две представе са особама са сметњама у развоју у скоро свим већим београдским позориштима и неколико центара за културу по Србији. Године 2008. написао је драмски текст за представу Мала принцеза за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, која је премијерно изведена у Народном позоришту, на сцени Раша Плаовић, а 2009. драма Мала принцеза гостује у Југословенском драмском позоришту, Позоришту на Теразијама, Малом позоришту Душко Радовић, Позоришту Бошко Буха, Центру за културу Панчево, Београдском драмском позоришту, Центру за културу у Неготину, а већ 2010. написао је драмски текст за представу Дубравко и Сања за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведену 13. децембра у Позоришту на Теразијама, а затим 03. марта 2011. у Звездара театру.

Са својом школском драмском секцијом освојио је низ награда на такмичењима у организацији Пријатеља деце, а најзначајнија је повеља Драгослава Симића за најуспешнију драмску представу кратких драмских форми деце Београда за представу Свињар, (најбољи текст, режија и глума). Већ тада је углед школе почео да расте, нарочито због учешћа у инклузији, која је почела тада да се негује у школи и пре него што је законом о систему образовања званично уведена. Школа је до 2006. године имала мало просечно уписаних првака. Од тренутка када је Златко Грушановић постављен за заменика директора, а затим и директора школе, тај број је растао сваке школске године. Повратио је и ауторитет школе и побољшао сарадњу са родитељима у односу на претходне године. Врло брзо је успоставио, обновио и наставио сарадњу са свим важним иституцијама, тако да је школа Вук Караџић постала важан центар одигравања различитих манифестација, као што су: семинари, презентације, предавања, представе, сусрети са различитим друштвима за додатну подршку, предшколским установама, глумцима, продуцентима, филмским кућама, са осталим школама итд.

Упоредо са маркетиншким послом, директор Златко Грушановић је успео да модернизује и реновира школску зграду од најстаријих зграда у Београду, које нису реновиране деценијама, и изградио два јединствена кабинета за кинески и јапански језик, и увео у школски програм факултативно изучавање кинеског и јапанског језика. У новембру 2012. године школа је била предмет екстерног вредновања, након чега је тим просветних саветника усмено похвалио и истакао руковођење школом и лидерство директора и дао највише оцене за области: подршка ученицима, организација и руковођење и етос. Већ у школској 2014/2015. години, школа је постала Паметна ефикасна Е-школа, са најсавременијом информатичком инфраструктуром, контролом приступа, енерегетском ефикасношћу и могућношћу да постане прва огледна школа у сарадњи са Европском академском мрежом.

Паралелно, као аутор семинара Савремени драмски приступ наставним јединицама држао је обуке за наставнике широм Србије и доприносио је унапређивању квалитета рада установе у настави и ваннаставним активностима, и тиме допринео развоју методике наставе српског језика и ваннаставних активности. Светосавску награду за допринос развоју образвања и васпитања као директор школе добио је за 2014. годину.

Упоредо, од 2012. до 2017. године успешно је водио актив директора основних школа Стари град, а од 2013. до 2017. године био је члан управног одбора Друштва директора школа Србије.

За све време свог деловања као директор, др Златко Грушановић наставио је да истражује и педагошку сврху и у инклузивном образовању: тако је 2010. године, у Зборнику резимеа Дани дефектолога био коаутор текста Истраживање ставова о инклузивном образовању ученика, наставника и родитеља из редовног система образовања, прилога Зборнику резимеа Дани дефектолога Србије 2010. године, а као аутор и реализатор семинара, и аутор приручника за ученике и наставнике из области позоришта и школе, на којима је непрекидно радио од 2003. године. Пре него што је постао директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, био је аутор акредитованог програма каталога Завода за унапређење образовања и васпитања, од 2010/2011, до 2015/2016 годину под називом Савремени драмски приступ у настави српског језика и књижевности и улога драмске секције у образовном процес, као и аутор акредитованог програма Здравље, подршка – инклузија, семинар-обавезан, одобрење од акредитације 2010/2011.

Друга област која је значајна за рад Златка Грушановића је уметничка, коју је уткао у образовни процес. Иако је литерарним стопама кренуо далеке 1996. године, објавивши кратку причу Нема више човека у збирци Вештина намигивања месецу (избор најбољих прича са IX конкурса за кратку причу на једној страни), приређивача М. Пантићаа, В. Павковић, Д. Албахарија, свој литерарни корачај наставља 2002. у листу за књижевну критику, уметност и друштво Књижевна реч, година XXXI бр. 518, октобар 2002, објављивањем кратке приче У паклу, главно поље његовог рада је драмска делтаност. Поменули смо драме у пређашњем тексту, те је 2008. године написао драмски текст за представу Мала принцеза за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведену у Народном позоришту, на сцени Раша Плаовић, а 2009. представа гостује већ и у Југословенском драмском позоришту, Позоришту на Теразијама, Малом позоришту Душко Радовић, Позоришту Бошко Буха, Центру за културу Панчево, Београдском драмском позоришту, Центру за културу у Неготину. У наставку, 2010. је написао драмски текст за представу Дубравко и Сања за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведену 13. децембра у Позоришту на Теразијама, а затим 03. марта 2011. у Звездара театру. Ове драме поред уметничке, имају и функционалну вредност кроз сарадњу са ученицима складног развоја и деце са сметњама. Тема ове представе и успешна глума ових необичних глумаца јесте врхунац узбуђења који се обично после смеха претвори у радостан плач катарзе кроз драмску игру. Издвојићемо његове речи из текста писаног за часопис Свет речи о томе зашто је важан драмски рад са ученицима и особама са сметњама у развоју: „Зато што сви имамо матерњу идеју да будемо што бољи људи; и да све оно што нам је дато у животу као дар треба и да искористимо. Зато моји ‛посебни’ пријатељи нису ометени у развоју, напротив, они су на врхунцу свог развоја показујући нам да је могуће немогуће, и да сви морамо савладати препреке и прећи постављене границе. Они су свакодневним радом дошли до тога да буду попут професионалних глумаца. Сналазе се на сцени, импровизују и знају да ‛извуку’ представу и кад погреше. Знају три драмска комада која могу да изведу у истом дану, а посећивали су низ драмских радионица, гостовали су у различитим емисијама и добијали су громогласне аплаузе. Шта је циљ? Циљ је да их на улици не препознајемо као ометене у развоје, избегавајући их, већ као људе који имају живот исто тако занимљив, ако не и занимљивији од нашег. Они ће вас и у једном и у другом случају прихватати срдачно и искрено, а да ли ћемо их и ми тако прихватити, зависи само од нас”.

У годинама 2015. и 2016. аутор је драмског текста за децу Тајне Дунава, (изведбе у школама, предшколским установама, културним центрима), а 2019. године пише драму за Београдско драмско позориште Москвичем до пакла, у којој пре свега приказује савремено друштво које је заборавило да се несреће догађају свима и свуда, да смо сви уверени да живимо у филму са срећним крајем, и незадовољни смо животом колико год он добар био. Исте године објављује и књигу Москвичем до драме у паклу, а убрзо, 2020. године позоришна представа постаје синтеза позоришта и психолошке радионице за ученике средњих школа.

Започета 2020, са поставком представе, сарадња са Агенцијом за безбедност у саобраћају,се реализује у 2021. години, са заједничким циљем да се, како младима тако и свим  осталим учесницима у саобраћају, пошаље порука која је довољно снажна да им подигне свест и мотивише да буду пажљивији учесници у саобраћају, и да практикују поштовање саобраћајних прописа. Циљ, пре свега, је безбедна вожња, а самим тим би се умањиле саобраћајне несреће и указало на последице истих. Саобраћајне несреће су осми најчешћи узрок смрти у свету, а први узрок смрти међу младом популацијом, стога је свако превентивно деловање од изузетног значаја за све па др Златко Грушановић поново спаја уметничку област и васпитно-образовну, извођењем представе Москвичем до пакла у Позоришту Душко Радовић, за средњошколску популацију.

 Трећа област, јесте научна, а то су текстови везани за позоришну уметност, књижевност, али и педагогију, што условљава да тек са наставничком и упоредо научном праксом излазе радови везани за те две области. Тако је 2008. године у Зборнику матице српске објављен научни рад Три драме Љубомира Симовића, који представља опсежну синтезу и анализу драмског дела нашег истакнутог академика.  Две године касније, 2010, објављује и монографију за Задужбину Андрејевић – Три драме Љубомира Симовића, као победник на конкурсу за радове из области позоришта. Затим пише радове из наставничке праксе: 2010. Досадна лектира и(ли) забавна литература, у Свету речи – Часопису за српски језик и књижевност, Београд, и, Како написати писмени задатак из српског језика у Свету речи – Часопису за српски језик и књижевност, Београд.

Упоредо, др Златко Грушановић се бавио и методиком уџбеничке литературе. Од 2010. до 2012. године коаутор је читанки за српски језик од 5. до 8. разреда, а 2011. године објављује приручник за наставнике српског језика, Драматизација у настави.

После завршених последипломских студија и одбране доктората објављује више радова из области позоришне уметности. Издвајамо 2019. годину, када је објављен рад Александар ПоповићБела кафа, у часопису Књижевност и језик, научни рад  Типологија хероја у српској драми деведесетих година XX века – Ђенерал Милан Недић Синише Ковачевића у Зборнику матице српске за књижевност и језик, а потом и 2021. годину када објављује Херој као књижевни и друштвени конструкт, у часопису Књижевна историја.

Протекле, 2021. године се поново враћа синтези педагошког рада у позоришту и образовању те објављује Педагошки рад професора Хуго Клајна, у часопису Театрон и Професор Клајн и ученици, у Зборнику матице српске за сценске уметности и музику, а затим као синтезу научних, социолошких, театролошких и филолошких истраживања исте године објављује монографију, Нестанак хероја на крају миленијума у српској драми и друштву, у издању Задужбине Андрејевић.

 

Квалитативни показатељи, резултати, деловања и сарадња са инститицијама у Србији и свету

Као директор школе и наставник, Златко Грушановић добитник је Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања 2014. године, а читанке, чији је аутор, коришћене су од 5. до 8. разреда у преко 80% школа у Србији.

Као драмски педагог, придружени је члан Центра за драму у едукацији и уметности, и Удружења Живимо заједно, удружења за помоћ особама са сметњама у развоју и један је од учесника пројекта Живимо заједно кроз уметност. Др Златко Грушановић члан је и европске АCE/net мреже уметности и културе у образовању.

Од 2018. године Златко Грушановић је у радној групи је за управљање Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе, (Квалитетно образовање), а од 2019. године у сарадњи са Вергеленд центром из Норвешке управља пројектом програма за припремање наставника: Образовање за демократију и људска права.

Др Златко Грушановић је директор Завода за унапређивање образовања и васпитања од 2017. године, а за 2021. годину Министарство просвете и технолошког развоја Заводу додељује Светосавску награду за допринос развоју образовања и васпитања. У току његовог четворогодишњег мандата, допринос формаланом и неформалном образовању се огледа у организовању рада где је у прегледу уџбеника дато 1126 стручних оцена уџбеника/уџбеничких комплета, 125 стручних мишљења о квалитету додатних наставних средстава, а 770 стручних оцена за уџбенике у електронском облику (који се користе у оквиру пројекта Дигитална учионица). Само у 2021. је дата оцена за 256 уџбеника у електронском облику, 222 за основну школу и 34 за средњу школу.

Завод за унапређивање образовања и васпитања је поред својих редовних активности у непосредној вези са израдом програма и креирањем стотине програма у формалном и неформалном образовању – посебна пажња је посвећена неговању српског језика, историје, културе и обичаја. У сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду организован је семинар за наставнике у дијаспори – Савремени изазови наставе српског језика као завичајног језика. Покренуо је пројекте неговања националних вредности и идентитета, и наставио традиционални рад са ОЕБС-ом у пројекту Српски као нематерњи језик. Урађен је приручник за наставнике у сарадњи са Републичким педагошким заводом из Републике Српске: Неговање културе српског народа и развијање националног идентитета, а као подршка наставницима израђен је портал за предмете од националног значаја који ће бити подршка наставницима српског, географије, историје у земљи и дијаспори.

Наставницима допунских школа у свим земљама у којима систем допунских школа функционише у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја омогућено је похађање обука од јавног интереса – програма обуке за реализацију нових програма наставе и учења оријентисаних према исходима и програма обуке Дигитална учионица/дигитално компетентан наставник.

Завод је 2021. године дао допринос унапређивању квалитета образовно-васпитног рада кроз организацију наставе и других ваннаставних активности путем учења на даљину и успостављена је континуирана подршка дигиталних ментора, и закључно са новембром месецом, наставници из 792 школе су добили адекватну помоћ при одабиру и савладавању алата за учење на даљину.

Путем Националног образовног портала је кроз 21 програм, реализован у 2021. години обучено 88.235 наставника, васпитача, стручних сарадника и директора установа образовања и васпитања. Сваки од програма обуке је имао, без обзира на тему, и сегмент развијања дигиталних компетенција.

Оформљена је вибер заједница са 20.000 чланова запослених у образовању ради боље сарадње и комуникације, а Заводов билтен са седмичним информисањем о актуелностима у образовању прима преко 15.000 запослених у образовању.

Треба нагласити и да је ЗУОВ почетком Ковид пандемије самоиницијативно спровео до сада квантитативно и квалитативно најобухватнију анкету наставника у Србији (50.000 наставника), у погледу искустава са учењем на даљину, и избором алата за такав вид одржавања наставе. Анализа упитника је доступна на страници https://zuov.gov.rs/prikaz-i-analiza-rezultata-istrazivanja-izvodjenje-obrazovno-vaspitnog-procesa-ucenjem-na-daljinu-misljenje-50-000-prosvetnih-radnika/

У погледу реакције на ситуацију изазвану пандемијом, ЗУОВ је реаговао још 16. марта, и до данас сајт Завода на страници са упутствима за коришћење дигиталних алата за учење на даљину има 1.659.895 прегледа, са 444.504 јединствених посетилаца (што је индикативан податак, да су страницу посећивали не само наставници, већ и родитељи и ученици).

У прилог радној биографији, један од квантитативних показатеља су и сарадње са институцијама и организацијама:

сарадња са Филолошким факултетом (сарадња на програмима и подизањем квалитета обуке наставника српског језика)

сарадња са Учитељским факултетом (обуке учитеља и подршка школама)

сарадња са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања (обуке, програми, Уницеф)

сарадња са Регионалним центрима за стручно усавршавање (обилазак центара, јачање сарадње, повезивање са директорима школа)

сарадња са Школским управама (обуке наставника)

сарадња са привредном комором (дуално образовање, закон о дуалном образовању, НОКС)

сарадња са ЕТФ организацијом (дуално образовање, тренинг)

сарадња са Уницефом (унапређивање наставе, и наставнички портал, предшколско образовање, обуке, стратегија образовања, евалуација образовања)

сарадња са ГИЗ-ом (дуално и стручно образовање, студијска путовања)

сарадња са јужнокорејским институцијама (Кеди, Керис, Кривет, ИИЕ) међународна сарадња

сарадња са Cambridge Assessment English (подизање компетенција наставника енглеског језика)

сарадња са Образовно-културним центром Тршић (програмски садржаји и подршка)

сарадња са Саветом Европе (подизање демократске културе и инклузије миграната)

сарадња са словеначким Заводом за школство и Центром за стручно и дуално образовање (програми за талентовану децу, дуално образовање)

сарадња са Хрватском агенцијом за стручно образовање (размена искустава)

сарадња са Култур-контактом (стручно и дуално образовање и евалуација образовања, регионални пројекат)

сарадња са Републичким педагошким заводом Републике Српске (усаглашавање програма са националним темама; сектор за програме оријентисане према националним исходима)

сарадња са Друштвом за српски језик и књижевност (штампање Књиге за унапређивање рада наставника српског језика – суиздаваштво)

сарадња са Центром за стручно усавршавање у Подгорици (дуално образовање и евалуација образовања)

сарадња са Словеначким удружењем равнатеља (размена иксустава)

сарадња са Хрватским удружењем равнатеља (размена искустава)

сарадња са Економском заједницом школа Србије (економијада и програми)

сарадња са Економском заједницом школа на територији бивше Југославије

сарадња са заједницом пољопривредних школа

сарадња са Вуковом задужбином у Београду (програми и подршка култури, покровитељство)

сарадња са заједницом специјалних школа (подршка)

сарадња са Друштвом директора школа Србије (скупови и стручни семинари, програми, обука директора)

сарадња са Педагошким заводом Војводине (обуке, програми, језичке компетенције)

сарадња са школама у Србији

сарадња са кабинетом владе за дигитализацију (дигиталне учионице, ИКТ компетенције, ИТ одељења)

сарадња са Центром за образовне политике (евалуације обука)

сарадња са Националним просветним саветом

сарадња са Привредном комором

сарадња на пројектима Еразмус

сарадња са ОЕБС-ом (обуке)

сарадња са Друштвом дефектолога

сарадња са Заједницом специјалних школа

сарадња са Савезом учитеља

сарадња са Британским саветом (школа за 21. век, нове технологије)

сарадња са међународном организацијом Иницијатива за реформу образовања у југоисточној Европи (ЕРИ СЕЕ)

Сарадња са Музејом илузија у Београду

Сарадња са Вергеленд центром, Осло, Савет Европе

Сарадња са Циришким факултетом за Педагогију

Сарадња са Учитељским факултетом у Јагодини

Сарадња са Агенцијом НОК

Сарадња са друштвом информатичара Петља

Сарадња са Европском школом у Бриселу

Сарадња са АCE/net мрежа уметности и културе у образовању

Квантитативни показатељи кроз учешће у радним групама, организацијама, конференцијама, семинарима:

  1. придружени члан скупштине Цедеум, (Центар за драму у едукацији и уметности)

2021. члан Републичке комисије за спровођење завршног испита школске 2021/2022.

  1. члан радне групе за управљање пројектом – увођење информатике у 1. циклус образовања (МПНТР и ЗУОВ) члан радне групе ЗУОВ-а за ЈИСП (јединствени информациони систем)

2019-2021. члан радне групе за управљањем пројекта [steering committe – Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе (Квалитетно образовање)]

  1. учешће на семинару о Холокаусту – Интернационална школа за студије о Холокаусту, Јад Вашем, Јерусалим
  2. учешће на ISSA конференција у Лајдену, предшколско образовање

2019. тренинг за тренере: Учионица будућности, Брисел

  1. члан групе за управљање пројектом Унапређење квалитета образовања кроз увођење завршних испита на крају средњег образовања
  2. члан радне групе за унапређење сарадње МПНТР са Министарством просвјете и културе Републике Српске у области образовања

Од 2019. до 2020. године члан Савета Учитељског факултета Универзитета у Београду

  1. члан радне групе за израду концепта Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године
  2. до 2021 године члан радне групе за управљање (steering committe) програма за припремање наставника: Образовање за демократију и људска права, Пројекат Вергеленд центра у Ослу, Савет Европе и Европске унија

Од 2019. члан Управног одбора Образовног-културног центра у Тршићу

Oд 2018. члан савета Друштва за српски језик и књижевност

Од 2018. члан радне групе за израду студије о евалуацији и процени система образовања

Од 2018. до 2019. године члан радне групе за управљање (steering committe) Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе

  1. до 2019. године члан програмског савета Образовног културног центра у Тршићу

Од 2017. у ЗУОВ-у, члан радних група за израду програма оријентисаних према исходима (СБС), програма израде оквира дигиталних компетенција, пројекат обука наставника за дигиталне учионица, програма за обуку директора школа за лиценце, и програма обуке за наставнике информатике (ИТ одељења и програм пајтон), израда обуке за пројектну наставу.

2017. члан међуминистарске радне групе за успостављање и имплементацију Националног оквира квалификације у Србији (НОКС)

  1. члан Савета за организација IV регионалне конференције директора школа за југоисточну Европу
  2. године, програмски директор фестивала књиге Сви смо ми читаоци у Београду на Светосавском платоу
  3. године модератор на трибини посвећен дану Института Конфуције у оквиру пројекта „Кинески језик у основним школама“.
  4. организација III Регионалне конференције директора школа за југоисточну Европу
  5. члан радних група у министарству за израду Правилника о цени услуга, и правилнику о платним разредима

Од 2013. до 2017. године члан управног одбора Друштва директора школа Србије

Од 2012. до 2017. Руководилац актива директора Стари град

Од 2008. члан скупштине Удружења Живимо заједно, удружења за помоћ особама са сметњама у развоју и један од учесника пројекта Живимо заједно кроз уметност;

Квантитативни показатељи кроз ауторске стручне радове,  књижевна дела, семинари, предавања:

 

Грушановић, Златко, Педагошки рад професора Хуго Клајна, Театрон, април, Београд.

Грушановић Златко, Нестанак хероја на крају миленијума у српској драми и друштву, Монографија у Задужбина Андрејевић, Београд.

изведена драма Москвичем до пакла, у оквиру пројекта Агенције за безбедност саобраћаја као вид превенције у циљу подизања свести из безбедности саобраћаја, сцена Малог позоришта Душко Радовић.

Грушановић, Златко, Професор Клајн и ученици, у Зборнику матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад 2021, бр.63.

Грушановић Златко, Херој као књижевни и друштвени конструкт, Књижевна историја, Београд, Vol. 53 (2021) No.173, стр. 373 – 392.

године, објављена књига: Москвичем до драме у паклу, Плато издаштво.

година, написао драмски текст за представу Москвичем до пакла на редовном репертоару 2019. године Београдског драмског позоришта.

Грушановић, Златко, Типологија хероја у српској драми деведесетих година XX века – Ђенерал Милан Недић Синише Ковачевића у Зборнику матице српске за књижевност и језик LXVII 2019 г, Нови Сад 883 – 901.

Грушановић, Златко, Типологија хероја у српској драми деведесетих година 20. века: Вида Огњеновић – Је ли било кнежеве вечере? у Узданица, Јагодина, 2019. године, 59–75 стр.

година, објављен рад Грушановић Златко, Типови хероја у српској драми од 1990. до 1994: Александар ПоповићБела кафа, Књижевност и језик, Година LXVI, 2019, Београд, 31 – 47.стр.

година, објављен рад Концепт хероја у друштву и српској драми крајем 20.века, часопис Театрон Пролеће – лето 186/187, 108 – 116.стр.

и 2016. године, аутор драмског текста за децу Тајне Дунава, режија Дубравко Јовановић, (изведбе у школама, прешколским установама, Културним центрима)

године коаутор читанки за српски језик од 5. до 8. разреда – издавач Клетт

године аутор приручника за наставнике српског језика, Драматизација у настави – издавач Клетт

године часопис, Свет речи, Драма, драматизација и наставна јединица, прилог у часопису

2011. године, предавање Драматизација приповетке Прича о кмету Симану, 52. Републички зимски семинар, Филолошки факултет

године коаутор комплета уџбеника српског језика за 8. разред – издавачка кућа Клет

победник на конкурса научних радова из области позоришта у издању Задужбине Андрејевић – објављена монографија Три драме Љубомира Симовића

написао драмски текст за представу Дубравко и Сања за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведена 13. децембра у Позоришту на Теразијама, а затим 03. марта 2011. у Звездара театру

2010. „Истраживање ставова о инклузивном образовању ученика, наставника и родитеља из редовног система образовања“, прилог Зборнику резимеа „Дани дефектолога Србије 2010. године“,

Аутор и реализатор семинара, и приручника за ученике и наставнике из области позоришта и школе од 2003. године.

Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за Школску 2010/2011, 2011/12, 2012/13, 2013/2014 2014/2015 2015/2016 годину под називом Савремени драмски приступ у настави српског језика и књижевности и улога драмске секције у образовном процесу (изборни, каталошки бр. 025 и 794)

Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за: школску 20010/2011. годину: Здравље, подршка – инклузија аутор, семинар-обавезан, каталошки бр.422

  1. Ликови у Чеховљевој драми Ујка Вања, прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд
  2. Досадна лектира и(ли) забавна литература, прилог Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд, 2010. године
  3. Волети је дар, Лапсуси, Како написати писмени задатак из српског језика прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд
  4. године, Драматизација текста, предавање на редовном 50. јубиларном Републичком зимском семинару, Филолошки факултет
  5. године I награда – „Повеља Драгослава Симића“ за најуспешнију дечју драмску представу на 9. фестивалу кратких драмских форми деце Београда за представу Свињар
  6. године писао са групом аутора комплет уџбеника за српски језик за 6. и 7. разред, Издавачка кућа Бигз (објављена Читанка 2015. године)
  7. године у Зборнику матице српске објављен рад Три драме Љубомира Симовића
  8. године написао драмски текст за представу Мала принцеза за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју

2002. у листу за књижевну критику, уметност и друштво Књижевна реч, година XXXI бр. 518, октобар 2002, објављена кратка прича У паклу

1996. године објавио је кратку причу Нема више човека у збирци Вештина намигивања месецу (избор најбољих прича са IX конкурса за кратку причу на једној страни) приређивачи М. Пантић, В. Павковић, Д. Албахари

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s