ПЕСАК ВРЕМЕНА

Песак је лагано правио брег у дрвеном пешчаном сату. Кад је чула његов глас, читав град је претражила да би га пронашла. Више није било времена да закасни, а каснила је скоро две деценије. Стакло је прснуло у низ комадића, а песак се расуо по њеним прстима. Није постојало време, нису постојале границе, само нада.

            Време се зауставило, године нису постојале, немогућност је постала стварност. Прошла је и трећа година на рамену човека кога је волела. Остало је још неколико зрнаца на длановима, још мало наде али и пуно срце сећања. Песак времена истиче. Више не касни. Време је заувек стало.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s